Pigmenti i boje

Prvi pigmenti pravljeni su od čađi koja se mešala sa kaučukom i vodom, u zavisnosti od recepta. Kao proizvod se dobijalo crno mastilo, vrlo tamno i postojano. Tokom godina, boja ovog mastila se, usled hemijske reakcije, menjala u izrazito tamnu sepiju.
Danas, međutim, izbor pigmenata, mastila i boja je veoma širok. Razvile su se i neke nove, eksperimentalne tehnike mešanja.

Tuševi u boji

Postoje tri vrste tuševa u boji koje se najčešće mogu naći kod nas: tuševi za pisanje, tuševi za crtanje i tzv. kineski tuš (tvrdi u štapićima). Tuševi za pisanje su gušći i na papiru ne reaguju na vodu (kao na primer Rotring), broj boja je vrlo ograničen i lako zapušavaju pero. Tuševi za crtanje ili lavirani tuševi, su mnogo zahvalniji za rad, na papiru reaguju na vodu čime se mogu postići lepi međutonovi. Dobro se mešaju sa drugim materijalima. Kineski tuš je posebna vrsta, može se naći u štapićima i zahteva specijalan način pripreme. Kao što mu i sam naziv kaže, nastao je u Kini i više odgovara četki nego peru (zapušava ga kao i tuš za pisanje).

Bajc

Za pisanje perom najbolji je bajc na bazi vode. Nekada se moglo naći i crnilo za kožu, koje je po sastavu vrlo slično. Može se naći u širokom spektru boja i od jedne kesice može se dobiti 3-4 litra svetle ili 1 litar tamne boje. Dobro se meša sa tuševima i na prirodnoj je bazi. Može se kupiti u bilo kojoj prodavnici boja i lakova.

Vodene boje i tempere

Vrlo su zahvalne kada se piše četkom ili za pravljenje podloga i imitacija pergamenta. U ovu grupu spadaju gvaš i polikolor. Vremenom, ove boje blede pa je poželjno fiksirati ih lakom u spreju ili nekim drugim sredstvom.

Ostale tečnosti za pisanje

U ovu grupu ću svrstati sva eksperimentalna sredstva koja se mogu koristiti i za pisanje i za razne efekte. Neka su na prirodnoj bazi kao što su ljuska od luka, kafa, čaj od hibiskusa, a neka na hemijskoj bazi - varikina, hipermangan i drugi.
Luk - princip je isti kao kod farbanja uskršnjih jaja, samo što je količina vode manja. Boja je tamno crvena i vrlo postojana.
Kafa - uglavnom služi za dekorisanje podloge i imitacije pergamenta, mada instant kafe daju vrlo tamnu boju koja ne bledi.
Čaj - najbolji je čaj od hibiskusa, jer je najtamniji ali za pravljenje podloge može koristiti bilo koji.
Varikina - uglavnom služi za efekte, mada i tekst pisan na taj način izgleda vrlo lepo. Pošto se ne može kontrolisati, rezultati su uvek iznenađujući. Brzo isparava, pa je poželjno luftirati prostoriju u kojoj radite, a pera često ispirati jer ih nagriza. Hipermangan - može naći u apoteci, u kesicama od 10g, što je dovoljno za 100g tečnosti. Rastvara se u vodi i kao takav je boje magente, dok na papiru postaje oker do tamno braon, zavisi od jačine rastvora.

Ručno pravljene knjige

Istroja knjige je vrlo bogata i raznolika. Vrlo usko je povezana sa razvojem jezika, tehnologije i kulture i može se reći da je knjiga ogledalo jednog društva i njegove razvijenosti. Od najranijih vremena korišćeni su najrazličitiji materijali za pisanje i knjiga je prošla kroz mnoge promene tokom vekova da bi dobila današnji oblik. U poslednjih nekoliko godina, ponovo je u trendu tzv. “hand - made”, ručno pravljene stvari malih formata. Svaka je unikat sama po sebi, a mali tiraži od 10 do 50 komada, u zavisnosti od proizvoda, čine ga ekskluzivnim i samim tim i više vrednim. Ljudi su oduvek tražili lepotu na najčudnijim mestima i cenili uloženi trud. Ručno pravljenu knjigu ne možemo posmatrati samo kao knjigu za čitanje, već kao objekat lepote, vizuelnu i umetničku ekspresiju. Sve je više kurseva u svetu koji se bave ovim vidom izražavanja, održavaju se festivali, sajmovi. Mada sve više ulazimo u eru interneta i elektronske forme svega, živa trodimenzionalna stvar, rukom pisana reč ipak na neki način nalazi svoje mesto. Ni jedan filter Photoshop-a ili alat Illustrator-a ne mogu u potpunosti zameniti potez rukom. Dakle, upoznajmo se sa formom ručno pravljene knjige, njenim sastavnim delovima i onom energijom koja je čini toliko izuzetnom.

Kotorski dnevnik 2

Delovi knjige

Da bi jedna knjiga bila potpuna, potrebno je da postoji jedinstvo teksta i vizuelnog identiteta knjige. Bez obzira da li je ručno pravljena ili je štampana u velikom tiražu knjiga mora da prenese priču, tekst mora da se čita, pa tek onda da pleni svojim celokupnim izgledom.

Korica knjige

Korica knjige štiti knjižni blok, ono što je unutar knjige. Može biti tvrda i meka i prednja korica se obično označava vinjetom ili naslovom knjige, da bi se razlikovala od zadnje korice i da bi početak knjige bio vrlo jasno naznačen. Sastavni deo korice je rikna, prosto rečeno, debljina knjige. Po pravilu, označava se rikna svake knjige koja je deblja od 5 mm. Tu bi takođe trebao da stoji naslov knjige iz vrlo praktičnih razloga - kada stoji na polici treba je lako naći. Neobeležena rikna čini knjigu neprimetnom.

Knjižni blok

Unutrašni deo knjige koji je čini knjigom, listovi sa ispisanim tekstom. Ovaj deo knjige se može podeliti na nekoliko celina što je slučaj kod štampanih knjiga. U slučaju ručno pravljenih knjiga, pravila su podložna promenama. Neke knjige imaju zaštitni omot i to su luksuznija štampana izdanja. Treba ga u manjoj meri shvatiti kao zaštitu knjige jer on više funkcioniše kao propagandno sredstvo. Klapne omota obično služe za neki odlomak ili značajne kritike koje je knjiga dobila i to je ono što je prodaje. Kod izdanja sa mekim povezom ne postoji zaštitni omot i reklamni deo se nalazi obično na zadnjoj korici ili na klapnama same korice.

Povez knjige

Ručno pravljena knjiga ostavlja prostora za najrazličitije vrste poveza. Bitno je knjižni blok povezati sa koricom tako da se knjiga ne raspada. U osnovi povez može bili šiveni ili lepljeni. Tradicija šivenog poveza dolazi još iz Kine i Japana i sistem je vrlo jednostavan - korica i knjižni blok se šiju zajedno kada je knjiga sklopljena. Ovakav sistem povezivanja je bio dugotrajan ali zahteva bigovanje korice da bi knjiga mogla da se lista. Drugi način je naizmenično šivenje korice i knjižnog bloka. Knjižni blok se pričvršćuje za riknu u nekoliko redova. Ovaj način se koristi uglavnom za šivenje knjiga koje imaju deblji knjižni blok.
Drugi način poveza, ljepljeni povez, koristi se uglavnom za knjige manjeg knjižnog bloka. To su varijante tzv. pamfletnog ili harmonika oblika. Knjižni blok je traka bigovana na nekoliko mesta i složena u cik - cak. Prva i poslednja strana se lepe za koricu. Sama korica može biti u formi mape, prednja i zadnja korica su spojene trakicama, ili klasična korica sa riknom.

Kotorski dnevnik

Japanski način povezivanja. Korica i knjižni blok su povezani trakama. Tekst je ispisan ćirilicom, rukopisno što knjizi daje lični pečat i potvrđuje formu dnevnika. Tekst je nastajao uporedo sa fotografijama koje se nalaze u knjizi i opisuju leto i zimu
u Kotoru. Nanizane školjke simbolizuju podneblje. Korica je papirom presvučena lepenka bez rikne, forma mape. Koloristički, knjiga podseća na stare brodske dnevnike i boje peska i školjki. Tehnika: bajc i foto kolaž.

Dragon tale II

Knjiga ima formu koverte koja je jednim delom od ručno pravljenog papira a drugim od presvučene lepenke sa ukrasnim medaljonom koji služi za zatvaranje. Listovi sa tekstom su slobodni, pismo je isto kao u prethodnoj verziji samo je srednjevekovni prizvuk jači. Podloga knjižnog bloka je pastel papir prošaran varikinom. Posudica koja ide uz knjigu je kaligrafski ukrašena uncijalom, a vrćena je od gline. Tehnika: tuš, zlatni gvaš sa štampanim detaljima.

In My Secret Life

Kutija je zapravo zbirka od četiri pesme o tajnom emotivnom životu, autora Leonarda Koena. Tekstovi su ispisani rukopisno jer svaki čovek ima različit rukopis i svaki čovek različito doživljava i vidi stvari oko sebe. Spakovane su u kutiju jer emocija jeste nešto što je tajni unutrašnji život, sakriven i dobro čuvan. Knjižni blok je trakast, dok su korice uvezane kanapom. Tehnika: bajc, tuš, flomaster.

Paper mâché

Uporedo sa “hand - made” stvarima i modernom kaligrafijom, danas se razvija još jedna tehnika koja sve to povezuje. Paper mâché je tehnika pravljenja stvari od kartona, papira, boje i lepka, sa vrlo praktičnom primenom. U ovu grupu možemo svrstati razglednice, čestitke, kutijice za nakit, ramove za slike, ramove za ogledala, činije, lampe i dr. Osnova je uvek karton ili lepenka obložena / pre-svučena papirom ili tkaninom. Ručno pravljene čestitke uvek plene pažnju svojom unikatnošću. Mogu biti ilustrovane ili kaligrafski ispisane, ukrašene vinjetama. U novije vreme u svetu je jako popularan tzv. mail-art ili ukrašavanje pisama. Koverte su raznovrsne od ručno pravljenih do već gotovih, sa kaligrafskim ili nacionalnim motivima u zavisnosti od
teme.

Dream

Libar

Tisina zivota

Kaligrafija kao slika

“...Istina je da ne izlazim iz svoje kuće ali je, isto tako, istina da su njena vrata (kojih ima bezbroj) danonoćno otvorena ljudima i zverima. Ko želi neka uđe. U njoj će zateći mir i samoću...” Borhes


Kaligrafija danas zauzima, može se slobodno reći, ravnopravno mesto uz slikarstvo. Sem prenošenja poruke, ona ima i estetsku vrednost koju ima jedna slika. Kao što već odavno postoje škole crtanja i slikanja, tako je danas sve više škola i kurseva kaligrafije. Valerske vrednosti slike, kaligraf postiže valerskim vrednostima ispisanog teksta. Slikar slika ono što vidi ili ono što sanja, kaligraf stvara i ono što vidi i ono što sanja na jednom mestu. Povezuje san i javu. Naravno, ne možemo reći da ove dve vrste umetnosti konkurišu jedna drugoj. Vrlo su usko vezane i dopunjuju se. Četka je četka i u slikarstvu i u kaligrafiji, i potez je isto tako potez. Kaligrafija možda ima malo ličniji pečat jer svaki čovek ima drugačiji rukopis. Kaligrafska slika prikazuje treću dimenziju reči, ali ne fizičku treću dimenziju već onu energetsku, uslovno rečeno psihičku. Ispisana reč, bojom na papiru, ima mnogo otvoreniji život “između redova”, pokazuje nam nečiju veselost ili tugu, strast ili strah, prepričava san ili prosto ućutkuje sve i prikazuje tišinu. Nasuprot tome naslikana slika nam rečnikom simbola ili prosto banalnom slikom mrtve prirode priča svoju priču. Svako od nas, gledajući je, imaće svoju viziju stvari. Kaligrafija na neki način usmerava stav gledaoca, ali ne samo to - kompozicija je osnov kaligrafske slike. Svaka greška je mnogo očiglednija a kaligraf se retko može sakriti iza one čuvene rečenice slikara: “Ja sam to baš tako hteo.” Moram da priznam da nisam od onih koji kaligrafiji pristupaju planski, sa mnogo skica i proba. Svaka moja skica je mala kaligrafija za sebe, istraživanje kompozicije, ali ono što se na kraju desi na velikom formatu je priča za sebe, živa stvar koja od tog trenutka počinje da živi svoj život. Inspiraciju i ideju za svoje kaligrafije sam nalazila na najrazličitijim mestima, na putovanjima, u prirodi, muzici,
emotivnim stanjima ljudi oko mene, knjigama koje sam pročitala. Pokušala sam da prikažem zvuk, da osećaj koji muzika izazviva pretvorim u slova i boju. Tekstovi koje sam pisala su takođe vrlo raznoliki, od Stingovih pesama, pesama Leonarda Koena, preko Borhesovih priča i Edgara Alana Poa, Emili Dikinson, Puškina, Prevera, do nekih svojih tekstova koji su nastajali uporedo sa kaligrafijama. Svoj tekst nije lako predstaviti jer to znači rad na celokupnoj slici, rad koji možda neće uspeti iz prve jer zahteva duboko angažovanje i traganje u sbei samom. Kao dekorativne elemente sam koristila školjke, perlice, suvo lišće i cveće, neke svoje crteže, ukrasne trake i fotografije koje sam napravila na putovanjima. Kotor je značajno uticao na moje ručno pravljene knjige, a naročito stari spisi i predmeti koje sam imala prilike da vidim u kotorskom Pomorskom muzeju. Upotrebom perlica i kamenčića sam želela da dočaram osećaj “bakinog ormana”, nečeg zaustavljenog u vremenu i prostoru, a lišće i cveće au mirisni deo slike. Jednom rečju - eksperiment u materijalu. Kao završnica ovog eksperimenta desila se izložba u galeriji Singidunum i tada sam prvi put imala prilike da čujem reakcije ljudi na tu temu. Neki su bili iznenađeni, jer nikad o knjizi nisu razmišljali kao o nečem što se da napraviti rukom u jednom primerku, a neki su se već bavili ručnom izradom papira, pa smo razmenili iskustva. Veliki formati, kaligrafske slike, su nastali u prvom periodu rada i oni predstavljaju eksperiment u pismu. Pristup je, u odnosu na ručno pravljene knjige, potpuno drugačiji, jer sam se ovde bavila oblikovanjem dvodimenzionalne forme. Koristila sam različite podloge, vrste papira, uglavnom bajc, tuševe i varikinu za pisanje. Svi veliki formati su 70 x 100cm. Kao dekorativni elementi, ovde se pojavljuju ilustracije, kanap, delići ručno pravljenih papira i komadi trske.